Зашто је форек неефикасан и уништава земље у развоју

Добит остварена разменом валута некима доноси велику корист, али то чини на штету других.

Зашто је девизно тржиште неефикасно и уништава економије у развоју

Девизно тржиште, које се такође назива Форек, ФКС или тржиште валута, је највеће појединачно трговинско тржиште на свету. Банке и трговци остварују огроман профит у разликама поменуте вредности између валуте једне земље и друге. Већину профита доноси банка, а тржиште вреди негде око 2 и 5 билиона долара дневно. Тржиште наставља да расте заједно са владама и другим заинтересованим странама

Колико валута постоји на свету?

На свету постоји 180 валута, а неке су равноправније од других.

Сложеност Форек-а

Није лако разумети, а када нешто није лако разумјети, то могу искористити бескрупулозни људи. ФКС је још тајновитији чињеницом да само ограничен број људи зна тачно како се одређује цена. То су највеће и најмоћније банке и дилери (трговци).

Основи девизних шпекулација

Трговање валутама на слободном тржишту

Постоји дуга историја закона који регулишу девизе. Довољно је рећи да од 1973. године владе више не одређују цену валута. То је резултирало повећаним шпекулацијама, при чему су неке земље побеђивале, а већина других губи.

Степен активности најбољих десет шпекуланата у погледу девиза.

Знање је моћ

Трговина инсајдером се дешава када неки људи унапред знају шта ће се догодити и искористе те информације. Као што је Мартха Стеварт славно рекла пре него што је затворена, „Али сви то раде.“ Није незамисливо да они који највише профитирају то раде јер су свесни информација које нису доступне мањим бићима.

Да ли би праведнији свет требао бити нечији циљ?

Стварање праведнијег девизног курса донеће огромне користи за све.

Првобитна сврха размене валута

Размена новца између земаља првобитно је била намењена олакшавању трговине. Настао је још у библијска времена са талмудским (јеврејским) мењачима новца. Пракса се развијала до различитих дана до данас. Међутим, донедавно то није било средство шпекулације, с тим што је шпекулација била доминантнији део праксе.

Шта је вредно?

Речник дефинише вредност као „ниво на којем неко или нешто заслужује да буде вредновано или оцењено“. Оперативна реч овде је „заслужује“, а да ли неко нешто заслужује или не, зависи од става особе која одлучује колико вреди. Вредност је, дакле, субјективна и то постаје проблем када двоје људи који производе исти производ са истим материјалима истог стандарда квалитета добију различите износе као резултат девиза.

Ова „слабост валуте“ делимично је одговорна за куповину ^1. света из мање развијених земаља. Међутим, разменом мање долара / фунти / евра / јена за мање пожељну валуту, земља (и њени радници) добијају још мање новца од првог света, без обзира на квалитет њиховог рада и робе.

Упркос тврдњи УНИЦЕФ-а да као резултат трговине, неразвијени свет постаје богатији, померање са 1,99 долара дневно на 2,00 долара дневно тешко да је повећање богатства, посебно с обзиром на инфлацију. Као што су изјавили Иан Флетцхер и Јефф Ферри из Коалиције за просперитетну Америку, „али имати имућније људе у Трећем свету није исто што и Трећи свет у целини који се приближава животном стандарду Првог“.

Девизе изједначавају неједнаки свет

Лекар који зарађује Р60.000 месечно у Јужној Африци могао би се упоредити са лекаром у Великој Британији који зарађује 10.000 фунти месечно у смислу куповине куће и хране. Међутим, када је реч о путовањима или куповини нечега на мрежи, сва сличност престаје. Као резултат девизног курса, јужноафрички лекар плаћа Р15 за сваку фунту (£) и због тога пропорционално више плаћа боравак у хотелу у Лондону. Да би то даље објаснили, хотел у Лондону могао би коштати 200 фунти по ноћи. За доктора у Лондону то је 2% његове плате. За јужноафричког доктора то би било 5% његове плате.

Идеја да ће људи у земљама трећег света можда моћи да купе телевизоре, паметне телефоне и рачунаре јефтиније него што би могли да их произведу постаје спорна када схватите да иста количина посла раднику не омогућава да купи робу по истој цени неко други у првом свету.

Тако, на пример, ако продајни сарадник у САД зарађује 2000 америчких долара месечно, можда ће моћи да купе мали, одређени бренд телевизора (увезени) за 100 америчких долара, што одговара 5% њихове плате. Продавац у Јужној Африци може зарадити 5000 РС месечно, али може купити исти (увезени) телевизор само за Р600. То би му било 11% од плате.

Другим речима, неједнака вредност која се приписује мање моћним земљама чини грађане тих земаља сиромашним.

Аргументи против хуманог курса

Трговац би могао да тврди да би, ако би држава банкротирала, они који су 'уложили' у ту валуту изгубили своје улагање. Ово се, међутим, односи само на спекулације. За оне који купују робу из мање развијене земље, сама роба има вредност.

Ту је и питање кредита. Иако је ризик ако неко има посла са државом која се суочава са тешким временима, рука купца није присиљена да било шта купује од те земље. Она се тога може уздржати. Континуирано потплаћивање робе земљама трећег света не чини те земље богатијим. Углавном већина становништва или остаје сиромашна или је гурнута у даље сиромаштво.

Валуте се не смеју користити за шпекулације. То је неетично јер штети великом броју људи у неразвијеном свету.

Постоје два начина на која се може управљати девизама која би била кориснија за све.

Како се проблем може решити?

Постоје два могућа решења за овај проблем.

Прво је да постоји једна светска валута, а друго је да се размена валута поставља према платама и надницама људи у земљи. Другим речима, ако лекар зарађује 60.000 РР месечно у једној земљи, а 10.000 £ месечно у другој земљи, курс би био 6,00 РАР за 1,00 £.

Исходи праведнијег девизног система

Било би неколико исхода, сви они корисни за свет у развоју, а самим тим и за први свет.

Људи у 'мањем' свету одмах би могли да надограде свој животни стандард и квалитет живота. То би их извукло из сиромаштва у већем степену него било који материјал из било које земље.
Било би мање међународне трговине, јер су државе схватиле да нема смисла више увозити из других земаља, јер би могле да производе по истој цени у својим матичним земљама. Ово би обезбедило посао локалном становништву, као и зауставило штетно стварање фосилних горива (додатно погоршавајући климатске промене) као резултат међународне испоруке робе.
Већи део политичких превирања изазван је противљењем већине светске популације крајњем сиромаштву. Избацивање људи из сиромаштва није само мудра и хумана ствар, већ ће омогућити да ратнохушкачки буџети буду више усредсређени на политике стварања мира.
Постоји нада да ће са равноправнијим светом енергија бити усмерена на креативније решавање проблема и померање света у много вишу еволуцију у погледу науке, технологије и пружања добробити свим људима.
Светски шпекуланти неће имати о чему толико да спекулишу. Они ће постати сиромашнији и склизнути са неколико милијарди у банци на можда милијарду или 99 милиона. То већини нас није проблем.

Све у свему, време је да се људи пробуде због штете коју шпекулације о валути наносе великом броју земаља и људи. Промена може започети тек кад су људи свесни, и с тим у виду сам и изнео ове идеје напред.