Безготовинско друштво

Цамерон Норман

Шведска поп група Абба из 1970-их написала је песму под називом „Новац, новац, новац“. Данас посетиоци музеја Абба у Стокхолму не могу кованицама или новчаницама платити улазницу; прихватају само пластику или апликације.

Нев Иорк Тимес извештава да чак и шведски „улични продавци бескућника носе мобилне читаче кредитних картица, многе банке у земљи више не примају и не издају готовину“. Чак и када плочица за сакупљање дође у цркву, верници могу донирати пластику.

Шведска је упала у безготовинско друштво више од било које друге државе. Прошло је време када су људи носили свежњеве новчаница у ташницама и новчанике и новчиће назубљене у џеповима. Готово су нестали и чекови послати предузећима ради намиривања рачуна. Старомодна готовина сада чини два или три процента шведске економске активности, у поређењу са 7,7% у Сједињеним Државама.

Пре петнаест година Швеђани су користили дебитне или кредитне картице 213 милиона пута годишње; у 2013. ово је скочило на 2,4 милијарде. Чак и пластика можда пада, јер се људи све више обраћају телефонским апликацијама за управљање финансијским трансакцијама.

Наопако безготовинско

• Свака трансакција ствара евиденцију, тако да је буџетирање и вођење евиденције много лакше;
• Многи људи не чувају рачуне, па ако постоји спор око куповине, доказ постоји;
• Новац се штеди јер кованице и новчанице не морају да се израђују;
• Банке ће видети ниже трошкове ако не морају рачунати и осигурати физички новац;
• Неки људи можда дигитални траг не виде као предност ако покушају да преваре своје порезе;
• Фалсификовање ће постати вештина која припада прошлости попут задржавања тренера на сцени; и,
• Када потрошачи користе кредитне или дебитне картице уместо готовине, троше више. То, очигледно, ствара више економске активности и, према томе, више радних места.

ФамЗоо Стафф

Лоше вести за лоше момке

Време је било када је човек са ножем, пиштољем или чак великом, претећом песницом могао да узима новац од људи на улици. Студија у САД-у потврђује да се улична пљачка смањује и да је разлог томе што иде у безготовину.

Деведесетих су владе почеле електронским путем давати социјалне бенефиције. Сиромашни људи више нису морали уновчавати чекове и носити новац кући. Блоомберг Невс каже да је то значило „велико смањење готовине на улици и као резултат тога, знатно ниже стопе криминала“.

Исто правило важи и за пљачку банке. Нема подстицаја да претите шалтеру пиштољем ако у згради нема готовине. Наравно, паметнији преваранти своје злочине сада извршавају помоћу рачунара.

Постоји још једна ствар коју криминалци не воле када одлазе у готовину. Погодбе намирене врећама готовине тешко је ући у траг; електронска плаћања остављају траг којим органи реда могу следити.

Х. Лундгаард

Питања безбедности у безготовинском свету

Ниједан рачунарски систем није у потпуности без грешака. Све мреже имају грешке и склоне су неуспјеху.

Ако се новац жели преносити као дигитални сигнал на паметном телефону, мора се заштитити од крађе. Стручњаци кажу да је најбољи начин за то коришћење биометрије. То значи да су за откључавање уређаја потребни отисци прстију власника, скенирање шаренице или гласовни потпис.

Ако се паметни телефон изгуби или украде, нико други не може да га отвори. Али чак ни биометрија није сто посто сигурна. Студија у Уједињеном Краљевству открила је да биометријски безбедносни системи могу погрешити чак један проценат времена. То не звучи превише, али око 24 милиона Канађана има паметне телефоне. Дакле, 240.000 може сваке године очекивати неуспех у биометријској идентификацији.

Постоје и други проблеми:

• Ако телефон умре, његов власник остаје без новца;
• Лако је за некога ко не намерава да даљински искључи паметни телефон;
• Хакери ће сигурно радити на начинима да заобиђу сигурност дигиталног новчаника; и,
• Биометријски потписи морају се чувати у централним базама података, а криминалци ће бити нестрпљиви да приступе тим информацијама.

Иан Катх

Иако електронска готовина олакшава и брже рукује новцем, она има исти утицај на злоупотребу новца. Када људи не користе физичку готовину троше више, а то може и узрокује проблеме са дугом.

Студија Банк оф Монтреал из 2015. године открила је да готово половина (46 процената) власника канадских кредитних картица не исплати свој пуни биланс сваког месеца. То значи да морају да плаћају годишњу камату од 20 одсто или