ИД 49385200 © Катарзина Биаласиевицз - Дреамстиме.цом
Због чега особа прича сексуалне шале са својим колегама? Зашто је то тако често? Зашто је већина жртава сексуалних шала женског пола и зашто њихови вршњаци и колеге не показују неко поштовање према њима?
Сећам се да сам се много пута осећао нелагодно када сам био у професионалном радном окружењу. Неке моје колегинице су ми рекле да сам крива што су се неки мушкарци према мени односили с таквим непоштовањем и говорили ми непримерене ствари. Није ме брига да ли сам ходала гола, то некоме не даје за право да ми буде непријатно и да ми говори гадне ствари. Не можемо контролисати поступке других људи, али можемо подржати друге који можда пролазе кроз тешко време од других.
Веома вербално говорим о својим искуствима са сексуалним злостављањем у детињству, инцестом, силовањем и насиљем у породици и због тога сам често жртва врло непримерених сексуално тонираних коментара. Бивши мој мушки пријатељ који је прочитао моју књигу Афтер тхе Даркнесс, која детаљно описује моја искуства и преживљавање, једног дана је у телефонском разговору одлучио да се у шали осврне на сексуалне телесне функције претпостављајући да бих с тим био у реду. Била сам љута на себе што нисам ништа рекла. Заправо, смрзнуо сам се и нисам ништа рекао. Ум ми је постао празан и осећала сам се беспомоћно. Веома је често да жртве сексуалних злочина реагују на овакве случајеве, али у то време то нисам знао.
Обука за осетљивост усвојена је на местима рада и у неким заједницама како би се људи научили како се понашати у радном окружењу. Уче их се да би речима и поступцима неко могао да се осећа нелагодно и подсећају се да то што се неко смеје њиховим непримереним коментарима или шалама не мора нужно значити да је особа у реду са тим. Понекад се људи смеју јер су нервозни или се плаше да ће њихова тајна бити откривена. Други који се смеју могу се смејати из страха да ће бити острацизовани због тога што не иду заједно. Упркос овим тренинзима осетљивости, још увек је дуг пут у вези са узнемиравањем на радном месту и стварањем сигурног окружења на радном месту за све укључене.
Локалне женске организације такође су покушале да изађу на крај са радионицама и другим сродним иницијативама. Нажалост, овим организацијама недостаје средстава и јавне подршке да утичу на многе промене. Ипак, постоје нека радна места која игноришу такве програме и негирају да постоје услови за њихово успостављање. Често је ово неугодна тема за многа предузећа, па их радионице никада не дођу. Обуке осетљивости треба да буду обавезне на свим радним местима и треба да превладавају у више заједница широм земље. Не треба ићи предалеко да бисте видели некога ко говори о ситуацији која им се догодила пре неколико година у којој су били жртва сексуалног узнемиравања, силовања или злостављања. Није у реду сакривати ове инциденте! Ако смо сви отворени и искрени у вези са овом темом,онда можемо спречити да ту буде више жртава.
© 2018 Цандаце Надине Бреен